sr | en                  
   
 
 

Dan 6

 

Danas smo održali prezentaciju penzionerima Vračara jer je to bilo ono što su želeli da im pružimo zauzvrat.  Zaglavila sam se na pola puta kada sam govorila o bombardovanju 1999. Starijim ljudima i nama, mladima kako nas oni zovu, na žalost to je zajedničko, zalog rata – jedno iskustvo koje je teško zanemariti kada se doživi i prirodna veza sa onima koji su ga takođe prošli. To je kao kada niko drugi ne zna u čemu smo učestvovali i nadamo se da niko neće saznati, a istovremeno među nama postoji poštovanje i razumevanje samo zbog toga što smo učestvovali u takvom nesvakidašnjem događaju. Neki od starijih, kao i mi mlađi, prošli smo kroz to nekoliko puta. 


 

 

U Zemunu je bilo neverovatno zanimljivo. Ovoga puta su se šahisti okupljeni oko jednog stola okrenuli kada smo ušli i šaljivo upitali da li smo došli da se učlanimo u klub penzionera. Od tog trenutka na dalje kretali smo se uz nekoliko piva mapom Beograda i bojili je uglavnom njihovim sportskim pričama. Izgleda da Zemun definiše ono što je karakterisalo duh socijalizma – u zdravom telu zdrav duh. Naišli smo na šampione koji su nam pričali o svojoj ljubavi prema tom kraju i različitim sportovima kojima su se bavili, od fudbala preko rukometa, a mnogi od njih su bili veoma poznati, a kako se čini i sada su!