sr | en                  
   
 
 

MOSTAR

 
-    Došla sam tu ‘62. godine na Mostar, to je bio stari Mostar, Sitnička 7. Ta zgrada je nekako u visini bila, a Mostar je došao dole. Bila je kafana “Veliki Mostar”, “Mali Mostar”, bile su neke male radnje, poslastičarnica, kafana, pivara koja je cele noći bila otvorena.
-    A obdanište “Braća Srnić” tu dole na padini.
-    Imam jednu sliku tog starog Mostara, kaldrma je bila.


-    Luka Mladenović. On je poznati slikar, on je celu našu opštinu slikao.
-    „Mostar“ poslastičarnica. Tu su bili i „Rifat“, „Tekstil“, a ovde dole kod Manasijeve je bio „Musa“. Tu je moj tata jeo baklave i stavljao u džepove. To je ispod tekstilne radnje.
-    Preko puta je bila pivnica.
-    A tu je negde i Zoranova mesara.
-    Mesare se ne sećam, a poslastičarnice se sećam. Čim malo prikupim pare ja u poslastičarnicu, a sladoled sam obožavala.
-    Zašto je Mostar dobio ime Mostar?
-    Po kafani?
-    Ne. Kad se krene od Mostara ka Savi, postojala je tzv. zgrada „Monopola“ i kada je Uprava Grada Beograda poželela, uz nalog kralja Aleksandra, da napravi jedan od novijih idejnih projekata tj. železnički most koji sada tu stoji i vodi ka Novom Beogradu, prvobitna ideja je bila da se tu izvrši premošćenje Save, gde je zgrada „Monopola“. Zgrada je bila privatno vlasništvo četiri brata i dve sestre. To je zgrada naspram stare zgrade, ustvari gde je kafana „Mostar“, pa druga zgrada. Znači ona zgrada, ugao vojvode Mišića i Sarajevske, tu je, spuštala se dole, tu je bila jedna velika metalna ograda, veliko jedno dvorište, tu su bili železnički stanovi. Međutim, po staroj srpskoj tradiciji, braća nisu mogla da se slože da se zgrada sruši i da se tu postave šipovi za most i od te ideje se odustalo i prešlo se na drugu lokaciju gde je sada železnički most kod autobuske stanice.
-    Kada se počelo sa tom idejom mosta, prve koje su stupile na scenu bile su kafedžije i otvorile su kafane, prvo „Mali Mostar“, pa „Veliki Mostar“, pa posle „Mali stadion“ i posle je bila ona pivnica BIP-ova. Preko puta kada se krene kroz Vojvode Putnika su te dve kafane, vulkanizer, preko puta drvara i bila je pivnica koju su svi Senjanci i Mostarci zvali „Pampundžon“.
-    Sećam se ’61. kada je bila Prva Konferencija Nesvrstanih na tom delu ulaska u Vojvode Putnika bio je postavljen slavoluk. Taj slavoluk je bio sav u prirodnom cveću. Svako jutro su tu menjali cveće za sve vreme trajanja konferencije.
-    I tu smo stajali i čekali da svi prođu.
-    Posle je tu bio sat, a kada su ga sklonili onda je tu bio milicajac. I to je bio prvi milicajac koji reguliše saobraćaj u Beogradu.

„Na velikom ulaznom portalu na mostarskoj petlji stajao amblem beogradske konferencije visok 15 metara”, zabeležila je „Politika”. – Preuzeto sa: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kako-su-Beograd-i-Tito-docekivali-nesvrstane.lt.html

-    Ja samo znam da je moj otac, pokojni, bio 1923. godište i da je na toj ogradi zgrade „Monopola“ sedeo kao dečkić.
-    Tu je bila velika drvara, posle drvare je bila mesara i posle mesare je bio Zavod za dezinsekciju i deratizaciju.

- Ja mislim da je čitav kraj i trg dobio ime po kafani ili obrnuto. 
-Zašto baš Mostar?
-Taj kraj i nije Mostar. Zvali su ga po kafani „Idemo u Mostar.“
- Verovali vi ili ne ja sam se kao dete 1968. sa roditeljima preselila u Debarsku, to je obod između Vračara i Voždovca. ’71. upišem gimnaziju, XI Beogradsku. Tada su još uvek bili kukuruzi ispod Šumica, tekao je kroz Šumice jedan veliki Mokroluški potok. ’71. godine čak je puštena Gazela jer ’68. je Mostar počeo da se ruši, ove dve železničke zgrade su raseljene kompletno na Kanarevo brdo i tada su počeli radovi za izgradnju Gazele.