sr | en                  
   
 
 

SANKANJE I ZIMSKO PECANJE NA SAVI I DUNAVU

 
- U detinjstvu, svojevremeno kad je Brankov most bio stari Kraljev most, od Saborne crkve moglo je na sankama sve do Balkanske dole da se ide do Gavrila Principa. I ja sa sankama koje su bile nosačke, velike one, ogromne, konj ih je vukao. Uveče kad ih ne koriste mi uzmemo sanke i ja sam jedini u kraju imao sličuge i ja sam kormanio. Dvadeset ljudi je bilo ovih naših iz kraja, i sve do dole sam vozio, pa onda opet nazad. I tako to, to je dogodovština.
- Moj brat je isto sedeo sa sličugama na sankama prvi, a mi iza njega. Ja sam bila užasno mala, klinka, ali nisam htela da se od njega odvajam, koliko on toliko i ja. Sećam se, vratim se pa vrištim od hladnoće. Onda me tata učio da lupam rukom da bih se zagrejala, da me ništa ne boli. Sećam se, bila sam jako razmažena, drala sam se, ceo Senjak je čuo.
-Ja sam jedini u Kameničkoj ulici, niz Kameničku ulicu sam se spuštao sa sličugama. Jer ona je bila džombasta, bila je kaldrma i strma sačuvaj Bože. I dalje sam preko Save kad se zaledila vozio sličuge i prelazio.
- Sad je misaona imenica da se Sava zaledi. Tata moj pokojni je preko Dunava prelazio, imali su velike štapove i preko Dunava prelazili. Išli su preko u snabdevanje.
- Mi smo klinci sa Dunavca išli i iskopavali ribe, kad se zaledi. Male ribice, ovolicke. I zaleđene i one na površini, smrzle se jadne. I mi dođemo klinci na Dunavac, tu smo se kupali. To je sad zatrpano, to je sad Ada Huja. I zaledi se, a mi se leti kupamo. Naravno, sad ja ludak preplivavao Dunav leti tamo i ovamo. A Dunavac je bio fino miran, i onda je on leti za kupanje, a zimi za pecanje. Kad bude zima, onda mi dođemo s jednom sekiricom, led bude ovako debeo. I onda mi klinci iskopamo dva, tri kilograma ribica i odemo kući svi srećni onako promrzli.